Speakeasy
LightNews LightNews
dabguba.bsky.social
Speakeasy
@dabguba.bsky.social
3 followers 14 following 1 posts
Posts Replies Media Videos
dabguba.bsky.social
Poslednje veče u Zagrebu pred sutrašnji povratak kući. Reših na prečac da odem do grada. Pa makar i sam. Ne mogu dozvoliti sebi da napustim Zagreb a da nisam obišao Grič. Zagreb, grad u kome je Džoni Štulić proživeo tinejdžerske dane, studirao, obilazio tulume i svirao. Setih se pesme "Odlazak u noć". Dok sam silazio niz hotelske stepenice, glavom mi struje stihovi "Uz tihu kletvu jurim kroz grad Kaput na ramenu normalna stvar Novine u ruci jučerašnji broj Ne izgledam lijepo briga me za to..." Izađoh iz hotela i zaputih se put tramvajskog okretišta u Sesvetama. Znam samo da do centra vozi jedanaestica. Kupih karte na trafici, uredno sam je poništio pri ulasku, pa ipak mi iz Vojvodine imamo urođene manire i osećaj za red. Nije mi palo na pamet da se prošvercam iako kasnije zapazih da neki od putnika nemaju kartu. Do centra vožnja traje nekih tridesetak minuta. To vreme sam iskoristio da posmatram saputnike, građa e glavnog grada Hrvatske. Indijci, nepalci, tajlanđani i tek po koji "autohtoni" zagrepčanin. Pogled mi se zadržavao upravo na rođenim zagrebčanima, pa i devojkama, ali ne u nekom lošem ili bezobraznom smislu... Već sam želeo da stvorim što više slika u glavi o prosečnim stanovnicima ovog grada. Svidelo mi se što sam sam. Da je cimer pošao samnom, vodili bi smo isprazni razgovor i verovatno bi mi se čudio što toliko buljim u ljude. Mogao sam da se prepustim svojim mislima i razmišljanju a da ne bih bio upadljiv trudio sam se da ne gledam nikoga posebno već celu unutrašnjost tramvaja. Uspevalo mi je gotovo celim putem osim kada bi mi misli prekinuo ulazak novih putnika na stanici. Razmišljao sam kako svako od njih ima svoj život, probleme, uspehe, tuge i radosti. Pokušavao sam da pročitam sa njihovih lica tj. da pogodim ko od njih možda ide kući sa nekom vrste strepnje, kao što sam se ja u detinjstvu, često vraćao kući iz škole, razmišljajući šta me čeka kad se javim strogom očuhu pri ulasku u stan. Uvek smo bili na Vi iako to nije ni najmanje zaslužio.
May 4, 2025 at 7:30 PM